SVETA GORA – Vaskrs

Vaskrs na Svetoj Gori je poseban doživljaj. Dolazi proleće i cela Sveta Gora prekrivena je raznim bojama, priroda se budi, biljke cvetaju, a i ljudi doživljavaju duhovni procvat. Velika se blagodat izliva u vreme Uskrsa.

Mi smo se odlučili da Vaskrs 2011. godine dočekamo u Lavri Svetog Atanasija, kako se još naziva najstariji manastir na Svetoj Gori, Velika Lavra. Osnovao ga je 963. godine Sveti Atanasije Atonski, začetnik svetogorskog monaštva. Manastir je prvi po hijerarhiji na Svetoj Gori.

U prethodnom putopisu o Svetoj Gori detaljno sam opisao postupak dobijanja vize, dolaska i ulaska na Atos, tako da se ovde neću ponavljati.

U subotu, pred Vaskrs, u 8:00 ukrcavamo se na gliser Micro Agia Anna i dolazimo do luke Dafni. Od Dafnija idemo prevozom do Kareje. Sve je u znaku predstojećeg praznika. Obilazimo isposnicu Svetog Save, Protat, skit Svetog Andreja i manastir Kutlumuš. Treba napomenuti da prevoz kombijem na Svetoj Gori nije baš jeftin, od Kareje do Velike Lavre je oko 90 eura. Ako je kombi pun to je podnošljivo, ako nije, šta da se radi.

Atos

Skit Svetog Andreja

Odlučili smo da kombijem idemo malo dalje od Velike Lavre, do rumunskog skita Prodrom, tj. skita Svetog Jovana Preteče. Naime, Rumuni nemaju svoj manastir na Svetoj Gori, zato se okupljaju u ovom skitu. Pored skita nizbrdo vodi staza do špilje u kojoj se podvizavao Sveti Atanasije. Nažalost, kasno smo saznali za nju tako da nam ostaje za sledeći put.

Skit Prodrom

Laganim hodom po ravnom drumu, za 45 minuta stižemo do Velike Lavre. Čini mi se da je Lavra najveći manastir po veličini, veći i od Vatopeda. Ulazimo u crkvu i poklanjamo se moštima Svetog Atanasija. Nismo ni svesni da se nalazimo u zdanju starom skoro hiljadu i po godina!

Velika Lavra

Imamo dovoljno vremena da odšetamo do pristaništa, usput je naišao monah koji nas je povezao džipom i vratio nazad.

Sledeće jutro kombi nas vozi do manastira Karakal. Usput stajemo do izvora Svetog Atanasija. Na ovome mestu se Svetom Atanasiju javila Bogorodica. Da bi ga uverila da je to zaista ona, pošto je Atanasije bio nepoverljiv, rekla mu je da udari štapom u stenu. Atanasije je uradio kako mu je Presveta rekla i voda je potekla!

Izvor Svetog Atanasija

Stižemo u Karakal. Monasi se odmaraju, celu noć su služili Vaskršnju liturgiju, tako da u crkvu nismo ušli.

Karakal

Nastavljamo pešice ka sat vremena udaljenom Filoteju. Krajnji cilj nam je manastir Iviron, tu nas očekuju na konaku. Staza ka Filoteju je laka za pešačenje, delom ide glavnim drumom, a malo i kroz šumu.

Najzad stižemo u Filotej. Monasi su u svojim kelijama, odmaraju se.

Filotej

Dočekuje nas gostoprimničar, monah Jelisios. Jelisios je Nemac koji je primio Pravoslavlje i zamonašio se ovde u Filoteju. Postrigao ga je lično starac Jefrem Filotejski i Arizonski, možda jedan od poslednjih velikih živih duhovnika Pravoslavlja. Jelisios sa puno ljubavi priča o ovom starcu, koji je od 1973. godine pa do sredine devedesetih bio iguman manastira Filoteja. Veliki starac je zatim otišao u Ameriku gde je za desetak godina osnovao 17 manastira! Postoji priča da mu se sam đavo javio u snu sa pitanjem: “Zašto si došao ovde u moje carstvo da se moliš?“

Jelisios se baš potrudio oko nas, pokazuje nam fotografije starca Jefrema, manastira i ostalih monaha i priča o samom Filoteju. Ispričao nam je priču o Svetom Kristoferu, čiji je lik sa glavom psa naslikan u crkvi. Sveti Kristofer je bio lopov i ubica, uz to još i tako ružan da je njegova glava podsećala na pseću njušku. Kasnije je spoznao hrišćanstvo i duboko se pokajao, što ga je svrstalo u red svetitelja. Zato ga ponekad i slikaju sa licem psa umesto čoveka. Slika Sv. Kristofera sa čovečijom glavom nam govori kolika je, ustvari, lepota ljudske duše i da ne treba da obraćamo pažnju na spoljašnji izgled. Ikona Sv. Kristofera sa psećom glavom nalazi se i u našem manastiru Sukovo, nedaleko od Pirota.

Nastavljamo ka Ivironu, usput nam se otvara pogled na masiv Atosa.

Atos

Do Ivirona stižemo za sat i po.

Iviron

Poklanjamo se čudotvornoj ikoni Portaitisi i brzim korakom krećemo ka manastiru Stavronikita, imamo dovoljno vremena da i njega obiđemo pre večernje službe u Ivironu.

Stavronikita jeste najmanji, ali je zato jedan od najlepših manastira na Svetoj Gori.

Stavronikita

Sutradan je prvi dan posle Uskrsa. Krećemo pešice od Ivirona ka Kareji, plan je da nađemo prevoz do Vatopeda. Od Ivirona do Kareje potrebno je oko sat i po hoda. Usput obilazimo Panagudu, keliju u kojoj je živeo jedan od najpoznatijih savremenih pravoslavnih staraca, Pajsije Svetogorac.

Panaguda

Panaguda – koliba starca Pajsija

Vekovni je običaj da prvog dana posle Uskrsa litija sa ikonom Dostojno Jest ide od Protata do manastira Kutlumuš. Veliki broj hodočasnika došao je da prisustvuje ovom nesvakidašnjem događaju.

Protat

Ikona Dostojno Jest

Kutlumuš – Vaskršnja litija

Tačno u 13:00 krećemo kombijem za Vatoped. Inače, polazak kombija od Kareje za sve manastire na istočnoj obali uvek je u 13:00.

Vatoped

Nailazimo na grupu Srba koji su došli na hodočašće u Hilandar i Vatoped. Priključujemo se grupi i slušamo zanimljivu priču monaha, koji je ovom prilikom bio naš turistički vodič. U crkvi nam iznose najveću svetinju, Bogorodičin pojas. Monah-vodič nam priča o postanku manastira i čudotvornim ikonama i događajima vezanim za njih. Ispričao nam je priču o poseti Bogorodice 2009. godine. Dok su monasi spremali trpezariju za ručak, odjednom se pojavila Bogorodica i prošla između stolova, kao da proverava da li je sve na svom mestu! Dosta monaha je videlo ovo čudo, tako da ne može biti reči o nečijoj fantaziji. Obišli smo i grob starca Josifa Vatopedskog, koji se upokojio 2009. godine. Sama njegova smrt bila je čudo! Starac je mirno ispustio dušu, nakon čega su ga monasi ušili u mantiju. Umro je sa poluotvorenim ustima, tako da su monasi morali da mu ispod brade podvežu maramu ne bi li ih zatvorili. Kada su došli da uzmu poslednji blagoslov od starca, rašili su mantiju, i videli starca sa zatvorenim ustima i blaženim osmehom na licu! Ova slika je obišla svet putem interneta, a ovo čudo je nagovestilo da će Vatoped u budućnosti dobiti još jednog svetitelja.

Imali smo vremena da obiđemo i oko sat vremena udaljeni skit Svetog Dimitrija. Skit je napušten i nije ga baš lako naći, ali Bog nas je usmerio na pravi put. Skit je zaista prelep, nadajmo se da će se uskoro obnoviti.

Skit Svetog Dimitrija

Sutradan smo prisustvovali litiji koja ide oko manastira.

U popodnevnim časovima, kombi nas vozi do našeg poslednjeg konačišta, Hilandara.

Maslina cara Dušana

Imamo dovoljno vremena da obiđemo 45 minuta udaljeni Esfigmen. Blizu Esfigmena nalazi se pećina u kojoj se podvizivao Sveti Antonije Pečerski, otac ruskog monaštva, koji je 1051. godine osnovao čuvenu Kijevsko-Pečersku lavru.

Esfigmen

U povratku odlazimo do crkve Svetog Vasilija na moru (Hrusija). Nažalost, crkva je zaključana, ostaje nam samo da uživamo u prelepom pogledu sa obale. Posmatrajući odavde, zaključujemo da se naš Hilandar nalazi na najlepšem delu Atosa.

Crkva Svetog Vasilija

U povratku se penjemo na pirg kralja Milutina.

Pirg kralja Milutina

Pogled na Hrusiju sa pirga kralja Milutina

Potpuno je drugačiji doživljaj Hilandara kada noćite u njemu. Nekako se stopite sa atmosferom, osetite da ste deo porodice. Svi su vam bliski, osećate se kao kod kuće. Naravno, liturgija je na srpskom i gosti su Srbi, sve to unosi radost u vaše srce.

Došao je i poslednji dan, dan odlaska sa Svete Gore. Po običaju, hvatamo trajekt u suprotnom smeru da bismo obišli i ruski manastir Sv. Pantelejmon.

 

Sveta Gora je jedino mesto koje sam obišao dvaput u periodu od šest meseci. Velika blagodat koja se tamo oseća prosto vas vuče nazad, siguran sam da ćemo se uskoro vratiti na ovo sveto mesto.

U povratku stajemo da obiđemo Kakovo, metoh manastira Hilandara. Kakovo se nalazi izvan Jerisosa, odmah pored puta. Najbolje je pitati na pumpi za tačnu lokaciju, tabla sa natpisom nije baš uočljiva.

Toliko za ovaj put. Pošto nas Bog stalno vraća na ovo mesto, siguran sam da ću uskoro napisati novi putopis o Svetoj Gori.

 

April 2011. god.

 

 

 


Оставите одговор

Powered by http://wordpress.org/ and http://www.hqpremiumthemes.com/